Устао сам да спремим доручак и наложим ватру. Још увек је било снега и било је хладно. Чак и у кући. Напукли прозор је доприносио томе. Јео сам и вратио се у собу да обиђем оца. Нисам му се...

даље...

Еин геwиссер Мисцха, то сам ја! Известан М. као известан осмех. Непрепознатљиво варварско словенско име у латиничкој транскрипцији. Мој потпис је у Немачкој нечитак. А за нас су опет...

даље...

Макс Рукет и његово дело представљају изврстан пример раскола између књижевности у моди и укорењене књижевности. То су два јасно разграничена подручја: књиге које се исцрпљују у...

даље...

Још увек нисам упознао Пепиту Хименес. Сви кажу да је много лепа. Слутим да је то локална, донекле сеоска лепота. По ономе што се прича о њој, не могу да тврдим ни да је добра ни да је зла;...

даље...

ДОШАО ЈЕ НА РУЧАК задихан, прљавих руку и изубијаних  колена. Играо се са децом на пољанчету, и неко време, избачен из игре, седео је на трави, оборене главе. Ја сам то гледала са прозора...

даље...

Приклонио сам се ипак скерлету, приклонио се симболу раскоши,  мада су то и пурпур и гримиз; могло је на крају да буде и “оделце од црвене свиле”, и “црвени плашт”, “кр вави атлас”, и...

даље...

Зар сам то ја? У бунилу, сасвим као да је сан, посматрам  брод којим ћу путовати. Неће то трајати дуго, али ја се плашим путовања. Спрема се невреме над Каналом, ужасни црни облаци....

даље...

Дневник Александра Тишме, који је он водио 60 година, од 1942. године до 2001. године, сведочанство је о културним и друштвеним појавама у нашој земљи. Овај дневник...

даље...