Попов, Чедомир

Чедомир Попов (15. март 1936. у селу Меленци) је српски историчар и члан Српске академије наука и уметности. Родио се у учитељско-службеничкој породици. Основну школу завршио у Меленцима и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954.

Као припадник прве генерације студената првих новосадских факултета (Филозофског) студирао на Групи за историју 1954–1958. Дипломирао фебруара 1959. са средњом оценом 9 (девет). Годину дана касније (1. фебруара 1960) изабран је за асистента Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. На овом Факултету провео је цео радни век прошавши кроз сва наставничка звања, да би 1. октобра 2000. отишао у пензију. Током ових 40 година био је две године председник Савета Факултета и декан (1979–1981). Вршио је дужност директора Института за историју Војводине (1970-74).

После усавршавања у Стразбуру (Француска) у школској 1959/60. години, почео је интензиван научни рад у области историје међународних односа. Докторирао је јуна 1970. са тезом Став Француске према Србији од Франкфуртског мира 1871. до Берлинског конгреса 1878. Бавећи се континуирано научноистраживачким радом до сада је самостално или у коауторству објавио 13 књига и око 370 научних, стручних и публицистичких радова. Приредио је још 8 књига изворне грађе.

На основу успеха у научном раду 1981. изабран је за дописног, 1987. за редовног члана Војвођанске академије наука и уметности, а 1988. за члана САНУ ван радног састава. Године 1992. постао је редовни члан САНУ.

Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана, обављао је много послова на стручном, културном, уређивачком и друштвеном пољу. Као ђак и студент бавио се позоришним аматеризмом, био је председник Академског позоришта и уредник драмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Од 1962. до 1965. био је председник Савета за културу града Новог Сада. У Матици српској од 1970. је уредник Зборника за историју, од 1981. до 1991. је обављао посао управника Рукописног одељења, а био је и потпредседник Матице српске (1991-1999). Њен председник постаје 2008. године. Члан Управног одбора ове најстарије културне установе српског народа је непрекидно од 1969.