Грех и страх. Стварање осећања кривице на Западу од XИИИ до XВИИИ века.

Могло би се помислити да једна цивилизација – она западна од XИВ до XВИИИ века – која је себе видела (или сматрала) опседнутом многим непријатељима – Турцима, идолопоклоницима, Јеврејима, јеретицима, вештицама, итд. – није имала времена за самопосматрање. На први поглед то би и било логично. Међутим, догађало се управо супротно. Опсадни менталитет, разматран у претходној књизи ( Страх на западу ), пратило је у европској историји тешко осећање кривице, морална савест и, као никада дотле, понирање у себе. На колективном нивоу родила се у XИВ веку \"болест скрупула\" која се потом раширила. Као да бес што се разбуктавао према непријатељу хришћанског имена није јењавао у овим непрекидним и толико разнородним борбама. Општа мора која се фрагментирала у \"именованим\" страховима открила је у сваком становнику опседнутог града једног новог непријатеља и један нови страх – страх од себе. Изражавајући осећање читаве цркве, Лефевр Детапл је овако објашњавао Посланицу Галатима: \"Ако се боље погледа, живот хришћанина на овом свету и није друго до непрекидни рат...\"

Ж. Делимо