Publikacija Srđana Sremca koja je pred čitaocima rezultat je interesovanja za praksu koja je započeta krajem devedesetih godina XX veka, a posebno se razvila u poslednjoj deceniji na prostoru Srbije i regiona. Naime, reč je o rekonvalescentima koji su pomoć pronašli u rehabilitacionim centrima koji se bore sa problemom zavisnosti (najčešće heroinske i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci) i svoj program zasnivaju na religijskim uverenjima. Predmet ove studije predstavlja pitanje o uticaju religije na formiranje identiteta bivših zavisnika. Rad ispituje procese u oporavku od zavisnosti kroz prizmu teorije narativnog identiteta, a posebno istražuje kakvu interakciju ti procesi imaju sa religijskom konverzijom. Rad se fundamentalno fokusira na pitanja kako rekonvalescenti kreiraju i rekreiraju smisao svog života i kako konstruišu svoje narativne identitete kroz životne promene. Takođe, autor pokušava da odgovorim na pitanja poput: gde je mesto i uloga religije u tretiranju bolesti zavisnosti; da li religija uopšte može da odgovori na izazove ove bolesti; da li religija predstavlja novu „zavisnost" ili je ona pak samo supstitucija; kako proces konstrukcije narativnog identiteta uzajamno deluje na specifičnu oblast procesa religijske konverzije; može li iskustvo konverzije jednog pojedinca doprineti stvaranju/konstrukciji narativa „novog života". Naime, uzevši u obzir dosadašnja relevantna, premda ponekad i disparatna istraživanja o toj problematici, i to iz različitih područja – od medicine, psihologije pa sve do teologije – autor holistički povezuje različite naučne pristupe.