Оностранство И-ИИ | Натраг |
![]() ![]() |
|
„Књига као дар, чудна ми чуда. Али, ненаписана књига је велика бела надгробна плоча у коју каменорезац тек треба да уклеше слова. Бесмислено скупоцен поклон, као и све овоземаљске твари, предвиђене за путовање у загробни живот. Оностранство.
Еин геwиссер Мисцха, то сам ја! Известан М. као известан осмех. Непрепознатљиво варварско словенско име у латиничкој транскрипцији. Мој потпис је у Немачкој нечитак. А за нас су опет Немци немаци, бесловесни, док су Словени словесни. Лјуди с друге планете. Човек с оног света. Однекуд израња стих: Зар ови људи не виде да сам ја мртав? Живи покојник. Иностранство као оностранство. Мени је неразумљива моја садашња адреса: Франкфурт ам Маин, Wолфсгангстрассе 115. Замишљам, како ми пишу преци: Предати се, томе и томе, на руке. Земља Германија. Покрајина Хесен. Срез и округ непознат. Задња пошта Франкфурт на реци Мајни. Улица Вучји пролаз. Кућа број стопетнајест. Упитати, да није грешка? Откуд толико кућа у једној улици, више него у целом селу!\" „Укућани ме здушно наговарали да пишем, саветујући да најпре записујем сећања која живе у породици, док све то једном не падне у заборав. Тако сам почео, пискарајучи више за своју душу, безмало дословно, како следи. Умишљао сам, очевидно, да ће нешто остати и за потомство, ако не и читатељство, за успомену и дуго сећање.“ |
|
Садржај ![]() ![]() |