Poezija i stvarnost

Dvadeset osmog avgusta 1749, u podne, kad je otkucalo dvanaest, došao sam na svet u Frankfurtu na Majni. Položaj zvezda bio je srećan: Sunce je stajalo u znaku Device i prolazilo kroz podnevak toga dana; Jupiter i Venera posmatrali su ga prijateljski; Merkur nije bio neljubazan; Saturn i Mars držali su se ravnodušno; samo je Mesec, koji baš tad beše ušao u uštap, delovao snagom svoje opozicije, tim pre što je i njegov planetarni čas bio nastupio. On se, dakle, protivio mom rođenju, koje nije moglo nastupiti pre nego što taj čas prođe. Ovo dobro znamenje, koje su astrolozi kasnije uspeli da ocene kao vrlo srećno po mene, bilo je verovatno uzrok što sam se održao u životu, jer sam usled babičine neveštine došao na svet mrtav i tek posle mnogih nastojanja postiglo se da ugledam svetlost dana.

J. V. Gete