Средњовековно имагинарно

Једна димензија историје ме већ неколико година све више привлачи: димензија имагинарног. Утолико је прече дефинисати је, што је по природи неодређена. Покушаћу да то учиним путем три типа референци. Први се односи на појмове. Сувише често се имагинарно меша с оним што означују суседни изрази у оквиру области које се преклапају, али их треба брижљиво раздвојити. Пре свега представа. Та врло општа реч обухвата сваки ментални превод перципиране спољне стварности. Представа је везана за процес представљања. Представа једне катедрале је појам катедрале. Имагинарно је део поља представе. Али имагинарно заузима део не репродукујућег превода, нити просто преношење у слику у духу, већ слику стваралачку, поетску у етимолошком смислу речи.

Жак Ле Гоф