Preispitivanja. Odsjaji i rasipanja

“Tokom života shvatio sam: da bi čovek mislio o nečem valjano, ne na jedan jedini ispravan način, jer to nije mogućno, nije dovoljno znanje samo po sebi, makar ono bilo i veliko. Neophodno je razmišljanje, preispitivanje, neprekidno dovođenje u sumnju i ponovno utvrđivanje onoga što se zna, ili se misli da se zna. To je tvrđenje koje su mnogi, kao nekakvo opšte mesto, olako spremni da prihvate, ne opažajući da ga ne usvajaju kao lični stav. Jer u tom slučaju bi trebalo pristati na to da stečeno znanje i nije neki siguran posed kojim njegov vlasnik po volji raspolaže, već proces u kome postoji opasnost da se uverenje u stečeno znanje pretvori u svest o neznanju. Stari i pametni Dekart je svojom ubitačnom sumnjom nastojao da iz svojih znanja izbaci sve u šta se moglo sumnjati, da bi najzad došao do čvrstog jezgra istina u koju se onda moralo verovati...”