

Искупитељи и исцелитељ | Натраг |
|
|
Као психијатар и есејиста Културног додатка ,,Политике\", у протеклом периоду бавио сам се проблемом Џордана Питерсона и Габора Матеа, тј. њиховим писмима, у постструктуралистичком кључу (текст много дугује књизи ,,Сад, Фурије, Лојола\" Ролана Барта, коју је Иван Чоловић превео давне 1979. године). Како се ствар не би банализовала, нужно је било наведеним ауторима и њиховим приручницима за самопомоћ приступити на помало специфичан начин, како из угла моје професије (психијатрија), тако и кроз једну врсту језичке игре. Треба напоменути да су се Питерсон и Мате у својим књигама отиснули на херојско путовање у смислу како га је дефинисао Владимир Проп, чиме се природно наметнула драмска структура као обједињујућа композиција путовања стазама искупљења и исцељења. Никола Микић |
|
Садржај Додај у корпу ![]() | |
